|
“Smisao filozofskog života ne iscrpljuje se jedino u
govoru i pisanju, već i u delovanju u zajednici, u
društvu. Tako su mislili još Epiktet i Marko
Aurelije. Upravo iz perspektive delovanja potrebno
je razumeti Geteovu maksimu 'Ne zaboravi da živiš',
jer ona u sebi sažima izvanrednu ljubav prema
životu, ljubav koja se može videti kod Getea.“
Veliki čitač Getea Pjer Ado analizira u ovoj knjizi
način na koji nemački majstor ulazi u zapadnu
tradiciju „duhovnih vežbi“ nadahnutih antičkom
filozofijom. U svakodnevnoj praksi duhovnih vežbi,
pojedinac nastoji da preobrazi svoje viđenje sveta,
kako bi preobrazio samog sebe. Gete je, poput
Starih, verovao u nužnost da se živi u sadašnjosti,
verovao je u „svetost trenutka“, u to da se sreća,
umesto da se izgubi u romantičnoj nostalgiji
prošlosti ili budućnosti, može zahvatiti u trenutku.
Prevazilaženje „delimičnog i pristrasnog ja“,
„univerzalna perspektiva“, geteovske su teme drage
Pjeru Adou.
Pjer Ado, filozof i istoričar filozofije, počasni je
profesor na College de Franceu. |
